sàzvati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. sazòvem, 3. l. mn. sazòvū, imp. sazòvi, aor. sàzvah, prid. r. m. sȁzvao, ž. sȁzvāla, s. sȁzvālo, mn. sȁzvāli, prid. t. sȁzvān pozvati više ljudi na kakvo okupljanje ili službeni sastanak [~ konferenciju za tisak; ~ sabor]; vidski parnjak: sazivati

sažalijévati (se)

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. sažàlijēvām, 3. l. mn. sažalijévajū, imp. sažàlijēvāj, aor. sažalijévah, imperf. sažàlijēvāh, prid. r. sažalijévao, prid. t. sažàlijēvān 1. osjećati žalost zbog čega [~ se nad čijom sudbinom] 2. osjećati samilost prema komu [~ prijatelja]

sàžaliti se

gl. svrš. povr. prez. 1. l. jd. sàžalīm se, 3. l. mn. sàžalē se, imp. sàžali se, aor. sàžalih se, prid. r. sàžalio se 1. osjetiti žalost zbog čega [~ nad čijom sudbinom] 2. osjetiti samilost prema komu [~ nad sirotinjom]; sin. smilovati se

sȁžēt

prid. G sȁžēta; odr. sȁžētī, G sȁžētōg(a); ž. sȁžēta, s. sȁžēto; komp. sažètijī u kojemu nema mnogo pojedinosti, koji ne ide u širinu [~ opis; ~ tekst]; ant. opširan

sažétak

im. m. G sažétka; mn. N sažétci, G sàžētākā tekst u kojemu je na kratak način izneseno sve što je bitno u sadržaju nekoga većeg teksta ili djela [~ predavanja]

sàžēti

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. sȁžmēm, 3. l. mn. sȁžmū, imp. sàžmi, aor. sàžēh, prid. r. m. sȁžeo, ž. sȁžēla, s. sȁžēlo, mn. sȁžēli, prid. t. sȁžēt učiniti što sažetijim [~ kulturni program u dvije točke; ~ odgovore u nekoliko riječi]; sin. zgusnuti pren., zbiti; vidski parnjak: sažimati

sȁžēto

pril. komp. sažètijē kratko, ne iznoseći mnogo pojedinosti [~ opisati]; ant. opširno

sàžimānje

im. s. G sàžimānja činjenje čega sažetijim; sin. zbijanje

sàžimati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. sàžimām/sàžimljēm, 3. l. mn. sàžimajū/sàžimljū, imp. sàžimāj/sàžimlji, aor. sàžimah, imperf. sàžimāh, prid. r. sàžimao, prid. t. sàžimān činiti što sažetijim [~ kulturni program u dvije točke; ~ odgovore u nekoliko riječi]; sin. zbijati; vidski parnjak: sažeti

sažvákati

gl. svrš. prijel. prez. 1. l. jd. sàžvāčēm, 3. l. mn. sàžvāčū, imp. sažváči, aor. sažvákah, prid. r. sažvákao, prid. t. sàžvākān žvačući usitniti što [~ hranu]

scȅna

im. ž. G scȅ; mn. N scȅne, G scȇ 1. uređeni prostor s odgovarajućom scenografijom ispred gledališta na kojemu se izvodi predstava [izići na scenu]; sin. pozornica 2. v. prizor, slika 3. dio filmskoga djela u kojemu se prati tijek jednoga prizora, jedne radnje unutar istoga prostora [ljubavna ~; ~ rastanka] ♦ praviti scenu ljutiti se, vikati pred drugima; sići (otići) sa scene (pozornice), usp. pozornica; stupiti na scenu (pozornicu), usp. pozornica

scènārij

im. m. G scènārija; mn. N scènāriji, G scènārījā detaljno napisan sadržaj filma

scenàrist

im. m. G scenàrista, V scenàristu; mn. N scenàristi, G scenàrīstā osoba koja piše scenarije

scenàristica

im. ž. G scenàristicē; mn. N scenàristice, G scenàristīcā žena koja piše scenarije

scenàrističin

prid. G scenàrističina; ž. scenàrističina, s. scenàrističino koji pripada scenaristici

scenarìstičkī

prid. G scenarìstičkōg(a); ž. scenarìstičkā, s. scenarìstičkō koji se odnosi na scenariste

scenògraf

im. m. G scenògrafa; mn. N scenògrafi, G scenògrāfā umjetnik koji izrađuje crteže ili nacrte za opremu scene

scenogràfija

im. ž. G scenogràfijē; mn. N scenogràfije, G scenogràfījā 1. likovno oblikovanje pozornice ili prostora za snimanje filma, televizijske emisije i sl. 2. oprema scene, kulise i svi predmeti koji se nalaze na sceni

scenògrafkinja

im. ž. G scenògrafkinjē; mn. N scenògrafkinje, G scenògrafkīnjā umjetnica koja izrađuje crteže ili nacrte za opremu scene

scȅnskī

prid. G scȅnskōg(a); ž. scȅnskā, s. scȅnskō koji se odnosi na scenu [~ nastup]

se

pov. zam. GA v. pod sebe

sȅbe

pov. zam. GA sȅbe/se, D sȅbi/si, L sȅbi, I sȍbōm označuje da se radnja vraća na osobu koja ju vrši, označuje da subjekt vrši radnju na sebi

sèbičan

prid. G sèbična; odr. sèbičnī, G sèbičnōg(a); ž. sèbična, s. sèbično; komp. sebìčnijī 1. koji misli samo na sebe, koji ne pokazuje brigu za dobro drugih [~ čovjek] 2. koji ne odražava brigu za dobro drugih [sebična želja]; ant. nesebičan

sèbično

pril. komp. sebìčinijē tako da pokazuje da tko misli samo na sebe, da se ne brine za dobro drugih; ant. nesebično

sèbičnōst

im. ž. G sèbičnosti, I sèbičnošću/sèbičnosti osobina onoga koji je sebičan ili svojstvo onoga što je sebično; ant. nesebičnost

sèbičnjāk

im. m. G sèbičnjāka, V sȅbičnjāče; mn. N sèbičnjāci, G sȅbičnjākā sebična osoba; ant. nesebičnjak

sebičnjàkinja

im. ž. G sebičnjàkinjē; mn. N sebičnjàkinje, G sebičnjàkīnjā sebična žena; ant. nesebičnjakinja

sȅdam

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje sa 7, za jedan veći od broja šest i za jedan manji od broja osam

sedamdèsēt

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje sa 70, za jedan veći od broja šezdeset devet i za jedan manji od broja sedamdeset jedan

sedamdèsetero

br. im. s. neskl. skupina od sedamdeset osoba različita spola

sedamdèsētī

red. br. G sedamdèsētōg(a); ž. sedamdèsētā, s. sedamdèsētō koji je iza šezdeset devetoga, a prije sedamdeset prvoga

sedamdesetogòdišnjāk

im. m. G sedamdesetogòdišnjāka, V sedamdesetogòdišnjāče; mn. N sedamdesetogòdišnjāci, G sedamdesetogòdišnjākā osoba koja ima sedamdeset godina

sedamdesetogodišnjàkinja

im. ž. G sedamdesetogodišnjàkinjē; mn. N sedamdesetogodišnjàkinje, G sedamdesetogodišnjàkīnjā žena koja ima sedamdeset godina

sedamdesetogòdišnjī

prid. G sedamdesetogòdišnjēg(a); ž. sedamdesetogòdišnjā, s. sedamdesetogòdišnjē 1. koji ima sedamdeset godina [sedamdesetogodišnji grad] 2. koji traje sedamdeset godina [sedamdesetogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamdeset godina

sedamdesetogòdišnjica

im. ž. G sedamdesetogòdišnjicē dan ili godina u kojoj se navršava sedamdeset godina od događaja koji se obilježuje

sedamdesetòrica

im. ž. G sedamdesetòricē skupina od sedamdeset muških osoba

sedàmnaest

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje sa 17, za jedan veći od broja šesnaest i za jedan manji od broja osamnaest

sedàmnaestero

br. im. s. neskl. skupina od sedamnaest osoba različita spola

sedàmnaestī

red. br. G sedàmnaestōg(a); ž. sedàmnaestā, s. sedàmnaestō koji je iza šesnaestoga, a prije osamnaestoga

sedamnaestogòdišnjāk

im. m. G sedamnaestogòdišnjāka, V sedamnaestogòdišnjāče; mn. N sedamnaestogòdišnjāci, G sedamnaestogòdišnjākā osoba koja ima sedamnaest godina

sedamnaestogodišnjàkinja

im. ž. G sedamnaestogodišnjàkinjē; mn. N sedamnaestogodišnjàkinje, G sedamnaestogodišnjàkīnjā djevojka koja ima sedamnaest godina

sedamnaestogòdišnjī

prid. G sedamnaestogòdišnjēg(a); ž. sedamnaestogòdišnjā, s. sedamnaestogòdišnjē 1. koji ima sedamnaest godina [~ mladić] 2. koji traje sedamnaest godina [sedamnaestogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamnaest godina

sedamnaestòrica

im. ž. G sedamnaestòricē skupina od sedamnaest muških osoba

sȅdamstō

glav. br. neskl. broj koji se obilježuje sa 700, za jedan veći od broja šeststo devedeset devet i za jedan manji od broja sedamsto jedan, sedam stotina

sedamstogòdišnjī

prid. G sedamstogòdišnjēg(a); ž. sedamstogòdišnjā, s. sedamstogòdišnjē 1. koji ima sedamsto godina [~ grad] 2. koji traje sedamsto godina [sedamstogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamsto godina

sedamstogòdišnjica

im. ž. G sedamstogòdišnjicē dan ili godina u kojoj se navršava sedamsto godina od događaja koji se obilježuje

sȅdamstōtī

red. br. G sȅdamstōtōg(a); ž. sȅdamstōtā, s. sȅdamstōtō koji je iza šeststo devedeset devetoga, a prije sedamsto prvoga

sèdef

im. m. G sèdefa unutrašnji sloj ljušture nekih školjaka i morskih puževa, prelijeva se u duginim bojama i služi za izradbu ukrasnih predmeta

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga