sàzvati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. sazòvem, 3. l. mn. sazòvū, imp. sazòvi, aor. sàzvah, prid. r. m. sȁzvao, ž. sȁzvāla, s. sȁzvālo, mn. sȁzvāli, prid. t. sȁzvān〉 pozvati više ljudi na kakvo okupljanje ili službeni sastanak [~ konferenciju za tisak; ~ sabor]; vidski parnjak: sazivati |
sažalijévati (se) | gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. sažàlijēvām, 3. l. mn. sažalijévajū, imp. sažàlijēvāj, aor. sažalijévah, imperf. sažàlijēvāh, prid. r. sažalijévao, prid. t. sažàlijēvān〉 1. osjećati žalost zbog čega [~ se nad čijom sudbinom] 2. osjećati samilost prema komu [~ prijatelja] |
sàžaliti se | gl. svrš. povr. 〈prez. 1. l. jd. sàžalīm se, 3. l. mn. sàžalē se, imp. sàžali se, aor. sàžalih se, prid. r. sàžalio se〉 1. osjetiti žalost zbog čega [~ nad čijom sudbinom] 2. osjetiti samilost prema komu [~ nad sirotinjom]; sin. smilovati se |
sȁžēt | prid. 〈G sȁžēta; odr. sȁžētī, G sȁžētōg(a); ž. sȁžēta, s. sȁžēto; komp. sažètijī〉 u kojemu nema mnogo pojedinosti, koji ne ide u širinu [~ opis; ~ tekst]; ant. opširan |
sažétak | im. m. 〈G sažétka; mn. N sažétci, G sàžētākā〉 tekst u kojemu je na kratak način izneseno sve što je bitno u sadržaju nekoga većeg teksta ili djela [~ predavanja] |
sàžēti | |
sȁžēto | pril. 〈komp. sažètijē〉 kratko, ne iznoseći mnogo pojedinosti [~ opisati]; ant. opširno |
sàžimānje | im. s. 〈G sàžimānja〉 činjenje čega sažetijim; sin. zbijanje |
sàžimati | |
sažvákati | gl. svrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. sàžvāčēm, 3. l. mn. sàžvāčū, imp. sažváči, aor. sažvákah, prid. r. sažvákao, prid. t. sàžvākān〉 žvačući usitniti što [~ hranu] |
scȅna | im. ž. 〈G scȅnē; mn. N scȅne, G scȇnā〉 1. uređeni prostor s odgovarajućom scenografijom ispred gledališta na kojemu se izvodi predstava [izići na scenu]; sin. pozornica 2. v. prizor, slika 3. dio filmskoga djela u kojemu se prati tijek jednoga prizora, jedne radnje unutar istoga prostora [ljubavna ~; ~ rastanka] ♦ praviti scenu ljutiti se, vikati pred drugima; sići (otići) sa scene (pozornice), usp. pozornica; stupiti na scenu (pozornicu), usp. pozornica |
scènārij | im. m. 〈G scènārija; mn. N scènāriji, G scènārījā〉 detaljno napisan sadržaj filma |
scenàrist | im. m. 〈G scenàrista, V scenàristu; mn. N scenàristi, G scenàrīstā〉 osoba koja piše scenarije |
scenàristica | im. ž. 〈G scenàristicē; mn. N scenàristice, G scenàristīcā〉 žena koja piše scenarije |
scenàrističin | prid. 〈G scenàrističina; ž. scenàrističina, s. scenàrističino〉 koji pripada scenaristici |
scenarìstičkī | prid. 〈G scenarìstičkōg(a); ž. scenarìstičkā, s. scenarìstičkō〉 koji se odnosi na scenariste |
scenògraf | im. m. 〈G scenògrafa; mn. N scenògrafi, G scenògrāfā〉 umjetnik koji izrađuje crteže ili nacrte za opremu scene |
scenogràfija | im. ž. 〈G scenogràfijē; mn. N scenogràfije, G scenogràfījā〉 1. likovno oblikovanje pozornice ili prostora za snimanje filma, televizijske emisije i sl. 2. oprema scene, kulise i svi predmeti koji se nalaze na sceni |
scenògrafkinja | im. ž. 〈G scenògrafkinjē; mn. N scenògrafkinje, G scenògrafkīnjā〉 umjetnica koja izrađuje crteže ili nacrte za opremu scene |
scȅnskī | prid. 〈G scȅnskōg(a); ž. scȅnskā, s. scȅnskō〉 koji se odnosi na scenu [~ nastup] |
se | pov. zam. 〈GA〉 v. pod sebe |
sȅbe | pov. zam. 〈GA sȅbe/se, D sȅbi/si, L sȅbi, I sȍbōm〉 označuje da se radnja vraća na osobu koja ju vrši, označuje da subjekt vrši radnju na sebi |
sèbičan | prid. 〈G sèbična; odr. sèbičnī, G sèbičnōg(a); ž. sèbična, s. sèbično; komp. sebìčnijī〉 1. koji misli samo na sebe, koji ne pokazuje brigu za dobro drugih [~ čovjek] 2. koji ne odražava brigu za dobro drugih [sebična želja]; ant. nesebičan |
sèbično | pril. 〈komp. sebìčinijē〉 tako da pokazuje da tko misli samo na sebe, da se ne brine za dobro drugih; ant. nesebično |
sèbičnōst | im. ž. 〈G sèbičnosti, I sèbičnošću/sèbičnosti〉 osobina onoga koji je sebičan ili svojstvo onoga što je sebično; ant. nesebičnost |
sèbičnjāk | im. m. 〈G sèbičnjāka, V sȅbičnjāče; mn. N sèbičnjāci, G sȅbičnjākā〉 sebična osoba; ant. nesebičnjak |
sebičnjàkinja | im. ž. 〈G sebičnjàkinjē; mn. N sebičnjàkinje, G sebičnjàkīnjā〉 sebična žena; ant. nesebičnjakinja |
sȅdam | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 7, za jedan veći od broja šest i za jedan manji od broja osam |
sedamdèsēt | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 70, za jedan veći od broja šezdeset devet i za jedan manji od broja sedamdeset jedan |
sedamdèsetero | br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od sedamdeset osoba različita spola |
sedamdèsētī | red. br. 〈G sedamdèsētōg(a); ž. sedamdèsētā, s. sedamdèsētō〉 koji je iza šezdeset devetoga, a prije sedamdeset prvoga |
sedamdesetogòdišnjāk | im. m. 〈G sedamdesetogòdišnjāka, V sedamdesetogòdišnjāče; mn. N sedamdesetogòdišnjāci, G sedamdesetogòdišnjākā〉 osoba koja ima sedamdeset godina |
sedamdesetogodišnjàkinja | im. ž. 〈G sedamdesetogodišnjàkinjē; mn. N sedamdesetogodišnjàkinje, G sedamdesetogodišnjàkīnjā〉 žena koja ima sedamdeset godina |
sedamdesetogòdišnjī | prid. 〈G sedamdesetogòdišnjēg(a); ž. sedamdesetogòdišnjā, s. sedamdesetogòdišnjē〉 1. koji ima sedamdeset godina [sedamdesetogodišnji grad] 2. koji traje sedamdeset godina [sedamdesetogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamdeset godina |
sedamdesetogòdišnjica | im. ž. 〈G sedamdesetogòdišnjicē〉 dan ili godina u kojoj se navršava sedamdeset godina od događaja koji se obilježuje |
sedamdesetòrica | im. ž. 〈G sedamdesetòricē〉 skupina od sedamdeset muških osoba |
sedàmnaest | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 17, za jedan veći od broja šesnaest i za jedan manji od broja osamnaest |
sedàmnaestero | br. im. s. 〈neskl.〉 skupina od sedamnaest osoba različita spola |
sedàmnaestī | red. br. 〈G sedàmnaestōg(a); ž. sedàmnaestā, s. sedàmnaestō〉 koji je iza šesnaestoga, a prije osamnaestoga |
sedamnaestogòdišnjāk | im. m. 〈G sedamnaestogòdišnjāka, V sedamnaestogòdišnjāče; mn. N sedamnaestogòdišnjāci, G sedamnaestogòdišnjākā〉 osoba koja ima sedamnaest godina |
sedamnaestogodišnjàkinja | im. ž. 〈G sedamnaestogodišnjàkinjē; mn. N sedamnaestogodišnjàkinje, G sedamnaestogodišnjàkīnjā〉 djevojka koja ima sedamnaest godina |
sedamnaestogòdišnjī | prid. 〈G sedamnaestogòdišnjēg(a); ž. sedamnaestogòdišnjā, s. sedamnaestogòdišnjē〉 1. koji ima sedamnaest godina [~ mladić] 2. koji traje sedamnaest godina [sedamnaestogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamnaest godina |
sedamnaestòrica | im. ž. 〈G sedamnaestòricē〉 skupina od sedamnaest muških osoba |
sȅdamstō | glav. br. 〈neskl.〉 broj koji se obilježuje sa 700, za jedan veći od broja šeststo devedeset devet i za jedan manji od broja sedamsto jedan, sedam stotina |
sedamstogòdišnjī | prid. 〈G sedamstogòdišnjēg(a); ž. sedamstogòdišnjā, s. sedamstogòdišnjē〉 1. koji ima sedamsto godina [~ grad] 2. koji traje sedamsto godina [sedamstogodišnje razdoblje] 3. koji se odnosi na sedamsto godina |
sedamstogòdišnjica | im. ž. 〈G sedamstogòdišnjicē〉 dan ili godina u kojoj se navršava sedamsto godina od događaja koji se obilježuje |
sȅdamstōtī | red. br. 〈G sȅdamstōtōg(a); ž. sȅdamstōtā, s. sȅdamstōtō〉 koji je iza šeststo devedeset devetoga, a prije sedamsto prvoga |
sèdef | im. m. 〈G sèdefa〉 unutrašnji sloj ljušture nekih školjaka i morskih puževa, prelijeva se u duginim bojama i služi za izradbu ukrasnih predmeta |