im. m. 〈G vlȃsnīka, V vlȃsnīče; mn. N vlȃsnīci, G vlȃsnīkā〉 osoba koja što posjeduje, kojoj što pripada

im. s. 〈G vlȃsnīštva; mn. N vlȃsnīštva, G vlȃsnīštāvā/vlȃsnīštvā〉 ono što tko ima, posjeduje ili čime se koristi, čime može raspolagati [Ova je kuća moje ~.]; sin. (posjed, svojina)

im. ž. 〈G vlȃsti, L vlásti, I vlȃšću/vlȃsti; mn. N vlȃsti, G vlástī, DLI vlástima〉 1. upravljanje određenim područjem ili djelokrugom [sudbena ~; zakonodavna ~; izvršna ~] 2. moć upravljanja, zapovijedanja i gospodarenja kim ili čim [imati ~; imati ~ nad sobom] ♦ izgubiti ~ nad sobom izgubiti nadzor, ne moći vladati sobom

zb. im. ž. 〈G vlastèlē〉 hist. skup vlastelina

im. m. 〈G vlastelína, V vlȁstelīne; mn. N vlastelíni, G vlastelínā〉 hist. plemić koji posjeduje veliko imanje s kmetovima

im. ž. 〈G vlastèlīnkē, DL vlastèlīnki; mn. N vlastèlīnke, G vlastèlīnkā/vlastèlīnkī〉 hist. plemkinja koja posjeduje veliko imanje s kmetovima

prid. 〈G vlastèlīnskōg(a); ž. vlastèlīnskā, s. vlastèlīnskō〉 hist. koji se odnosi na vlastelu

prid. 〈G vlàstita; odr. vlàstitī, G vlàstitōg(a); ž. vlàstita, s. vlàstito〉 koji pripada rečeničnomu subjektu ili objektu [kupiti vlastitim novcem; izraditi vlastitim rukama]; ant. tuđ

prid. 〈G vlastòručna; odr. vlastòručnī, G vlastòručnōg(a); ž. vlastòručna, s. vlastòručno〉 koji je pisan vlastitom rukom [vlastoručni potpis]

im. ž. 〈G vlàsuljē; mn. N vlàsulje, G vlȁsūljā〉 1. posebno uređena prirodna ili umjetna kosa koja se nosi umjesto prirodne kose ili preko nje; sin. perika 2. bot. niska ukrasna trava koja raste u busenu s cvatom u obliku uskih zelenkastih metlica [livadna ~] 3. zool. žarnjak iz razreda koralja smećkaste, zelene ili bijele boje koji živi pričvršćen za podlogu i ima glatko tijelo s dugim lovkama [smeđa ~]

im. m. 〈G vlasuljára, V vlȁsuljāru/vlȁsuljāre; mn. N vlasuljári, G vlasuljárā〉 obrtnik koji izrađuje vlasulje

prid. 〈G vlasuljáreva; ž. vlasuljáreva, s. vlasuljárevo〉 koji pripada vlasuljaru; sin. vlasuljarov

im. ž. 〈G vlasùljārkē, DL vlasùljārki; mn. N vlasùljārke, G vlasùljārkā/vlasùljārkī〉 obrtnica koja izrađuje vlasulje

prid. 〈G vlasuljárova; ž. vlasuljárova, s. vlasuljárovo〉 usp. vlasuljarev

prid. 〈G vlasùljārskōg(a); ž. vlasùljārskā, s. vlasùljārskō〉 koji se odnosi na vlasuljare [vlasuljarska radionica]

im. ž. 〈G vlȃti, L vláti; mn. N vlȃti, G vlátī, DLI vlátima〉 zeljasta i uglavnom šuplja stabljika kod trava [vlati trave]

prid. 〈G vlàžna; odr. vlȁžnī, G vlȁžnōg(a); ž. vlàžna, s. vlȁžno; komp. vlàžnijī〉 u kojemu ima vlage [~ podrum; vlažna majica]

gl. nesvrš. prijel./neprijel. 〈prez. 1. l. jd. vlȁžīm, 3. l. mn. vlȁžē, imp. vlȁži, aor. vlȁžih, imperf. vlȁžāh, prid. r. vlȁžio, prid. t. vlȁžen〉 1. 〈prijel.〉 činiti što vlažnim [~ rublje prije glačanja]; sin. navlaživati 2. 〈neprijel.〉 postajati vlažnim [Vanjski zid vlaži.]

im. ž. 〈G vlȁžnosti, I vlȁžnošću/vlȁžnosti〉 svojstvo onoga što je vlažno

kratica za velečasni

im. m. → vol

im. m. 〈G voćára, V vȍćāru/vȍćāre; mn. N voćári, G voćárā〉 osoba koja uzgaja i prodaje voće

prid. 〈G voćáreva; ž. voćáreva, s. voćárevo〉 koji pripada voćaru; sin. voćarov

im. ž. 〈G voćàricē; mn. N voćàrice, G voćàrīcā〉 žena koja uzgaja i prodaje voće

prid. 〈G voćàričina; ž. voćàričina, s. voćàričino〉 koji pripada voćarici

im. ž. 〈G vòćārnē; mn. N vòćārne, G vòćārnā〉 razg. v. voćarnica

im. ž. 〈G vòćārnicē; mn. N vòćārnice, G vòćārnīcā〉 prodavaonica voća; sin. voćarna razg.

prid. 〈G voćárova; ž. voćárova, s. voćárovo〉 usp. voćarev

prid. 〈G vòćārskōg(a); ž. vòćārskā, s. vòćārskō〉 koji se odnosi na voćare i voćarstvo

im. s. 〈G voćárstva〉 polj. gospodarska grana koja se bavi uzgojem voćaka i trgovinom voćem

zb. im. s. 〈G vòća〉 različiti jestivi, najčešće slatki, plodovi voćaka [svježe ~; domaće ~; južno ~] ♦ zabranjeno ~ nešto privlačno, ali nedopušteno

im. ž. 〈G vȍćkē, DL vȍćki; mn. N vȍćke, G vȍćākā/vȏćkā/vȍćkī〉 bot. 1. višegodišnje drvo na kojemu rastu jestivi, najčešće slatki, plodovi 2. jestivi plod istoimenoga drveta [zrela ~; zelena ~]

prid. 〈G vȍćnōg(a); ž. vȍćnā, s. vȍćnō〉 koji se odnosi na voće [~ sok; voćna salata]

im. m. 〈G vȍćnjāka; mn. N vȍćnjāci, G vȍćnjākā〉 skup voćaka zasađenih na kojemu zemljištu

im. m. 〈G vȍda, L vòdu; mn. N vȍdovi, G vȍdōvā〉 cijev ili žica kojom se što provodi, dovodi ili odvodi [električni ~; telefonski ~; plinski ~]; sin. (linija)

im. m. 〈G vȍda, L vòdu; mn. N vȍdovi, G vȍdōvā〉 vojn. manja vojna jedinica

im. ž. 〈G vòdē, D vȍdi, A vȍdu; mn. N vȍde, G vódā, DLI vòdama〉 1. 〈jd.〉 prozirna tekućina bez boje, mirisa i okusa, sastojak svih živih organizama nuždan za život [čista ~; morska ~; ~ za piće] 2. prirodne mase jezera, rijeka i mora ♦ biti sav u 〈jednoj〉 vodi biti sav u znoju, biti jako oznojen; došla je ~ do grla 〈komu〉 prilike su postale nepodnošljive (neizdržljive) komu, našao se u teškome (opasnome) položaju tko; čuvati (paziti, nositi itd.) kao malo (kap) vode na dlanu, usp. kap; ide ~ na usta komu žudjeti za čim, osjećati neodoljivu želju za čim; luk i ~, usp. luk; mnogo (puno) je vode proteklo mnogo je vremena prošlo, trebalo je mnogo vremena za što; ne drži vodu što argumenti (teze, tvrdnje) su neuvjerljivi (neutemeljeni), neuvjerljivo (neodrživo, neprihvatljivo) je što; neka ~ nosi koga, što neka sve ide svojim tijekom, neka bude kako jest; otkrivati toplu vodu govoriti očite istine, iznositi poznate činjenice; palo je (pada) u vodu što propalo je (propada) što, izjalovilo se (izjalovljuje se) što; prevesti žedna koga žedna (žednoga) preko vode koga prevariti koga, napraviti od koga budalu; 〈skočiti (biti spreman)〉 u vatru i u vodu za koga, usp. vatra; tjerati (navoditi) vodu na čiji mlin djelovati komu u prilog (korist); uploviti u mirne (mirnije) vode smiriti se, početi živjeti (razvijati se) mirno (spokojno); živjeti na kruhu i vodi, usp. kruh

gl. nesvrš. prijel. 〈prez. 1. l. jd. vȏdām, 3. l. mn. vódajū, imp. vȏdāj, aor. vódah, imperf. vódijāh/vȏdāh, prid. r. vódao, prid. t. vȏdān〉 voditi na različite strane [~ prijatelja po selu]

prid. 〈G vòdēćēg(a); ž. vòdēćā, s. vòdēćē〉 koji vodi, koji je najbolji u čemu [vodeća momčad]

prid. 〈G vodèna; odr. vòdenī, G vòdenōg(a); ž. vodèna, s. vodèno〉 1. koji sadržava mnogo vode [vodeno varivo] 2. pren. koji je bez izražaja, prazan [vodene oči]

im. ž. 〈G vòdenbuhē, DL vòdenbuhi; mn. N vòdenbuhe, G vòdenbūhā〉 zool. planktonski slatkovodni račić

prid. 〈G vòdenōg(a); ž. vòdenā, s. vòdenō〉 koji se odnosi na vodu, prozirnu tekućinu bez boje, mirisa i okusa, sastojak svih živih organizama nuždan za život [~ mlaz; vodena stihija]

im. ž. 〈G vodènicē; mn. N vodènice, G vodènīcā〉 mlin na vodeni pogon koji pokreće vodeni tijek

im. m. 〈G vodèničāra, V vodèničāru/vodèničāre; mn. N vodèničāri, G vodèničārā〉 mlinar koji upravlja radom vodenice

prid. 〈G vodèničāreva; ž. vodèničāreva, s. vodèničārevo〉 koji pripada vodeničaru; sin. vodeničarov

im. ž. 〈G vodèničārkē, DL vodèničārki; mn. N vodèničārke, G vodèničārkā/vodèničārkī〉 1. mlinarica koja upravlja radom vodenice 2. vodeničareva žena

prid. 〈G vodèničārova; ž. vodèničārova, s. vodèničārovo〉 usp. vodeničarev

prid. 〈G vodèničārskōg(a); ž. vodèničārskā, s. vodèničārskō〉 koji se odnosi na vodeničare