vȉsēćī

prid. G vȉsēćēg(a); ž. vȉsēćā, s. vȉsēćē koji visi [~ most]

vìsibaba

im. ž. G vìsibabē; mn. N vìsibabe, G vìsibābā bot. 1. proljetnica s podzemnim lukovicama tamnozelenih dugih uskih listova i bijelih cvjetova 2. bijeli cvijet istoimene proljetnice u obliku zvončića

visìna

im. ž. G visìnē; mn. N visìne, G visínā 1. razmak, udaljenost između najdonje i najgornje točke kakva objekta, predmeta ili osobe [~ nasipa] 2. frekvencijsko svojstvo zvuka ovisno o broju titraja u sekundi [~ tona]; ant. dubina 3. mat. udaljenost između osnovice i vrha kojega lika ili tijela [~ kvadrata; ~ trokuta]  nadmorska ~ duljina okomice između zemljišta i srednje razine mora ♦ biti na visini biti izvrstan (odličan, kvalitetan), biti visoke kakvoće (vrijednosti); s visine [gledati, govoriti itd.] s prijezirom (podcjenjivanjem) [gledati, govoriti itd.]

vìsīnskī

prid. G vìsīnskōg(a); ž. vìsīnskā, s. vìsīnskō koji se odnosi na visinu [visinska razlika; visinske pripreme]

vȉsjeti

gl. nesvrš. neprijel. prez. 1. l. jd. vȉsīm, 3. l. mn. vȉ, imp. vȉsi, aor. vȉsih, imperf. vȉsijāh/vȉšāh, prid. r. m. vȉsio, ž. vȉsjela, s. vȉsjelo, mn. vȉsjeli biti za što pričvršćen gornjim dijelom tako da se donji dio slobodno pruža dolje [Rublje visi na konopcu.; Ljuljačka visi na grani.]

vȉski

im. m. G vȉskija; mn. N vȉskiji, G vȉskījā alkoholno piće, rakija od raži, ječma ili kukuruza

viskóza

im. ž. G viskózē 1. kem. otopina koja se dobiva obradbom celuloze natrijevom lužinom 2. tkanina od celuloznih vlakana obično pomiješanih s umjetnom svilom

vìsok

prid. G visòka; odr. vìsokī, G vìsokōg(a); ž. visòka, s. visòko; komp. vȉšī 1. koji ima veću visinu od prosječne [~ čovjek]; ant. nizak 2. koji ima veliku visinu, koji ima velik razmak između donje i gornje točke [visoka planina; visoko stablo]; ant. nizak 3. koji je veći od prosječnoga [visoka plaća; visoka temperatura]; ant. nizak 4. koji ima velik broj titraja u sekundi [~ glas]; ant. dubok

visòko

pril. komp. vȉšē na velikoj visini ili na veliku visinu [letjeti ~; ~ postaviti zrcalo]; sin. nisko

visokorazvìjen

prid. G visokorazvijèna; odr. visokorazvìjenī, G visokorazvìjenōg(a); ž. visokorazvijèna, s. visokorazvijèno koji je postigao visok stupanj razvoja

visokostablàšica

im. ž. G visokostablàšicē; mn. N visokostablàšice, G visokostablàšīcā bot. voćka čije je stablo više od 150 cm; ant. niskostablašica

visokoškòlskī

prid. G visokoškòlskōg(a); ž. visokoškòlskā, s. visokoškòlskō koji se odnosi na visoku školu [visokoškolska naobrazba]

vȉsokotlāčnī

prid. G vȉsokotlāčnōg(a); ž. vȉsokotlāčnā, s. vȉsokotlāčnō 1. koji se odnosi na visoki tlak, koji ima visoki tlak 2. koji radi s pomoću visokoga tlaka [~ bojler]; ant. niskotlačni

vȉsorāvan

im. ž. G vȉsorāvni; mn. N vȉsorāvni, G vȉsorāvnī zem. prostrana ravnica iznad 200 m nadmorske visine; sin. (plato)

víšak

im. m. G víška; mn. N víškovi/víšci, G víškōvā/vȋšākā ono čega ima previše, što preostaje nakon što se zadovolje sve potrebe [~ hrane; ~ novca]; ant. manjak, nedostatak

vȉšē¹

pril. komp. v. pod mnogo, puno

vȉšē

čest. 1. označuje da ne postoji, ne traje i ne zbiva se nešto što je prije postojalo, trajalo i zbivalo se [To ~ nitko ne zna.] 2. mat. znak (+) koji označuje zbrajanje; sin. (plus); ant. manje, ( minus) 3. označuje neodređenu veću količinu [Prišlo je ~ ljudi.]

vȉše

prij. G označuje da je što u razini višoj od čega [drvo ~ kuće]

vȉšē

pril. komp. v. pod visoko

višeàtōmnī

prid. G višeàtōmnōg(a); ž. višeàtōmnā, s. višeàtōmnō koji ima više atoma [višeatomna molekula]; sin. višeatomski

višeàtōmskī

prid. G višeàtōmskōg(a); ž. višeàtōmskā, s. višeàtōmskō usp. višeatomni

vȉšebōj

im. m. G vȉšebōja sp. natjecanje u više različitih disciplina koje se odvojeno boduju, a poredak se određuje temeljem ukupnoga zbroja bodova koje je natjecatelj postigao

višebójac

im. m. G višebójca, V vȉšebōjče; mn. N višebójci, G višèbōjācā osoba koja se bavi višebojem

višebójčev

prid. G višebójčeva; ž. višebójčeva, s. višebójčevo koji pripada višebojcu

višèbōjka

im. ž. G višèbōjkē, DL višèbōjki; mn. N višèbōjke, G višèbōjkā/višèbōjkī žena koja se bavi višebojem

višèčlan

prid. G višèčlana; odr. višèčlanī, G višèčlanōg(a); ž. višèčlana, s. višèčlano koji se sastoji od više članova; ant. jednočlan

višedimènzījskī

prid. G višedimènzījskōg(a); ž. višedimènzījskā, s. višedimènzījskō koji ima više dimenzija; sin. (višedimenzionalan)

vȉšedimenzionālan

prid. G vȉšedimenzionālna; odr. vȉšedimenzionālnī, G vȉšedimenzionālnōg(a); ž. vȉšedimenzionālna, s. vȉšedimenzionālno v. višedimenzijski

višèdnēvnī

prid. G višèdnēvnōg(a); ž. višèdnēvnā, s. višèdnēvnō 1. koji ima više dana [višednevna brada] 2. koji traje više dana [višednevno razdoblje] 3. koji se odnosi na više dana; ant. jednodnevni

višefunkcionálnōst

im. ž. G višefunkcionálnosti, I višefunkcionálnošću/višefunkcionálnosti svojstvo onoga što ima više funkcija

višèglasan

prid. G višèglasna; odr. višèglasnī, G višèglasnōg(a); ž. višèglasna, s. višèglasno glazb. koji se izvodi s više glasova ili glazbala koji imaju različitu dionicu; sin. polifon; ant. homofon, jednoglasan

višèglāsje

zb. im. s. G višèglāsja glazb. pjevanje ili sviranje u kojemu svaki glas ili svako glazbalo ima različitu dionicu; sin. polifonija; ant. jednoglasje

višegòdišnjī

prid. G višegòdišnjēg(a); ž. višegòdišnjā, s. višegòdišnjē 1. koji ima više godina 2. koji traje više godina [višegodišnja biljka; ~ napori] 3. koji se odnosi na više godina [~ plan]; ant. jednogodišnji

višejèzičan

prid. G višejèzična; odr. višejèzičnī, G višejèzičnōg(a); ž. višejèzična, s. višejèzično 1. koji se služi s više jezika [višejezični govornici] 2. koji je na više jezika [~ rječnik]; ant. jednojezičan

višejèzičnōst

im. ž. G višejèzičnosti, I višejèzičnošću/višejèzičnosti 1. osobina onoga koji se služi s više jezika [~ govornika] 2. svojstvo onoga što je na više jezika [~ teksta]; ant. jednojezičnost

višèkatnica

im. ž. G višèkatnicē; mn. N višèkatnice, G višèkatnīcā zgrada koja se sastoji od više katova; ant. jednokatnica

višekòrisničkī

prid. G višekòrisničkōg(a); ž. višekòrisničkā, s. višekòrisničkō koji se odnosi na više korisnika [~ sustav]

višèkratan

prid. G višèkratna; odr. višèkratnī, G višèkratnōg(a); ž. višèkratna, s. višèkratno koji je u više dijelova [višekratna isplata]; ant. jednokratan

višèkratnīk

im. m. G višèkratnīka; mn. N višèkratnīci, G višèkratnīkā mat. broj koji se može dijeliti drugim brojem bez ostatka

višekùltūrnī

prid. G višekùltūrnōg(a); ž. višekùltūrnā, s. višekùltūrnō koji se sastoji od više kultura [višekulturno društvo]; sin. (multikulturalni, multikulturni)

višemèdījskī

prid. G višemèdījskōg(a); ž. višemèdījskā, s. višemèdījskō koji se odnosi na više medija; sin. (multimedijalni, multimedijski)

višèmjesečnī

prid. G višèmjesečnōg(a); ž. višèmjesečnā, s. višèmjesečnō 1. koji ima više mjeseci [višemjesečna brada] 2. koji traje više mjeseci [~ dopust] 3. koji se odnosi na više mjeseci [~ obračun]; ant. mjesečni; ant. jednomjesečni

višenámjenskī

prid. G višenámjenskōg(a); ž. višenámjenskā, s. višenámjenskō koji ima više namjena [~ uređaj]

višèrječan

prid. G višèrječna; odr. višèrječnī, G višèrječnōg(a); ž. višèrječna, s. višèrječno koji se sastoji od više riječi [višerječni naziv]; ant. jednorječan

višesjèmen

prid. G višesjèmena; odr. višesjèmenī, G višesjèmenōg(a); ž. višesjèmena, s. višesjèmeno koji sadržava više sjemenaka [višesjemeni plod]; ant. jednosjemen

višèslovan

prid. G višèslovna; odr. vìšèslovnī, G višèslovnōg(a); ž. višèslovna, s. višèslovno koji se sastoji od više slova

višèsložan

prid. G višèsložna; odr. višèsložnī, G višèsložnōg(a); ž. višèsložna, s. višèsložno koji se sastoji od više slogova; ant. jednosložan

višestàničnī

prid. G višestàničnōg(a); ž. višestàničnā, s. višestàničnō biol. koji sa sastoji od više stanica; ant. jednostanični

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga